O materinstvu se može govoriti kao o radu koji podrazumeva zaštitu, pažnju, obuku i proizvodnju specifičnih vidova spoznaje, ali i kao o obliku društvene kontrole i načinu regulacije zakonom, državom i kapitalom.
Materinstvo je uvek određeno specifičnim istorijskim, kulturalnim, političkim i ekonomskim kontekstom, a dominantni diskursi o materinstvu se kroz različite institucionalne prakse uspostavljaju kao specifični režimi. Savremeni režimi materinstva nastaju u uslovima specifičnih promena u društvenim odnosima koje stvara aktuelni oblik kapitalizma – neoliberalizam. Postajanje majkom danas predstavlja ulazak u polje delovanja specifičnih neoliberalnih društvenih normi, ali i mogućnost za radikalnu političku subjektivizaciju.
U feminističkoj teoriji napravljena je distinkcija između pojma ’materinstvo’, kao društveno-represivne institucije usmerene na održanje patrijarhalnog sistema, i ’majčinstvo’, kao iskustva i potencijalno subverzivnog odnosa prema biološkoj reprodukciji i brizi o deci pozicionirane izvan odnosa moći. Međutim, i samo iskustvo majčinstva uvek je kulturalizovano, politizovano i ekonomizovano promenljivim društvenim faktorima.
Majčinstvo je moguće posmatrati kao potencijalno mesto radikalne subjektivizacije u neoliberalizmu i, kao takvo, ono učestvuje u stvaranju društvenih odnosa izvan eksploatacije jedino politizacijom koja se ne oslanja na romantični revolucionarni procep koji ga smešta izvan odnosa moći, niti se poziva na performativnost koja proširuje sistem u saradnji s njim. Takav vid politizacije i postajanja majkom zasniva se na radikalnoj klasnoj kritici aktuelnog i delujućeg režima, i konstantnom radu na proizvodnji drugačijih odnosa u polju reprodukcije svakodnevnog života.
Neoliberalni režim materinstva jeste rodno, klasno i rasno zasnovan, a odlikuje ga nekoliko faktora.
Jedan od njih je neokolonijalni odnos centra prema margini (ili zemalja Prvog sveta prema zemljama Drugog i Trećeg sveta), kao i sveopšte povlačenje države i individualizacija odgovornosti za reprodukciju svakodnevnog života i brizi o deci. Takođe, na tržištu rada materinstvo i briga o deci utiču u velikoj meri na radnu fleksibilnost u prekarnim radnim uslovima. Ovo dovodi do brojnih problema kao što su diskriminacija na radnom mestu, otpuštanje majki tokom trudnoće i nakon porodiljskog odsustva, prelazak majki i staratelja s više plaćenih na manje plaćene poslove s fleksibilnijim radnim vremenom, kao i na radna mesta na određeno vreme i po ugovoru.
Dolazi i do redukcije zdravstvene zaštite i kontrole reproduktivnosti kroz medicinske prakse i politike, pri čemu pristup boljim uslugama postaje moguć samo za više klase. Još jedan oblik proizvodnje aktuelnog režima materinstva predstavlja i potrošnja. Biti dobra majka znači biti dobra konzumentkinja s određenim stilom života. Bitan faktor je i sve veći tehnološki napredak, upotreba reproduktivnih tehnologija koje isključuju siromašne, ali često i neheteroseksualne roditelje, i eksploatišu tela žena iz zemalja Drugog i Trećeg sveta. Globalni režim materinstva obeležava i nelagodni konsenzus da je vreme feminističkih borbi završeno. Ova situacija je proizvod sveopšte mainstreamizacije feminizma i proširenja prava žena u velikom broju zemalja, kojim je ostvaren određeni potencijal za ravnopravnost.
Pitanje postajanja majkom u radikalnom političkom smislu jeste pitanje odbijanja da se postane i da se bude ono što se od nas zahteva.
Pitanje postajanja majkom traži kompleksan pristup kako bi se menjao dominantan režim. Neophodno je obuhvatiti sve aspekte potčinjavanja i eksploatacije: od kritike klasnih odnosa, neplaćenog rada, patrijarhata, do etničkih, rasnih, polnih i seksualnih diskriminatorskih odnosa. Ukoliko želimo korenite promene, a ne samo još jedan konformistički prevrat, neophodno je konstantno raditi na revolucionarizovanju svakog trenutka naših života i naših međusobnih odnosa u zajedničkoj borbi. Pitanje postajanja majkom je pitanje svih nas, a naša sopstvena reprodukcija je političko pitanje.
Preuzeto iz publikacije Postajanje majkom u vreme neoliberalnog kapitalizma (ur. Ana Vilenica), uz)bu))na))), Beograd 2013.
Tekst prilagodila: Tihana Bertek
Postajanje majkom... poziv je na radikalnu kritiku djelatnoga režima materinstva i na konstantnu proizvodnju drugačijih odnosa u polju reprodukcije svakodnevnog života. Namjera knjige je potaknuti diskusiju o pitanjima materinstva i reproduktivnog rada u lokalnom kontekstu: u krugovima feminizma i u krugovima ljevice, u polju teorije i političke aktivističke prakse te u polju umjetnosti kao mjesta proizvodnje politike i znanja.
Publikacija je dostupna ovdje.
