Što nas romantične komedije (krivo) uče o seksu

Porno industrija nije jedina koja uspješno prodaje zablude o seksu (s kroničnim nedostatkom prikaza intimnosti). Uz svu svoju problematičnu slavu, porno filmovi imaju jasan cilj i svrhu, dok nas romantične komedije neprestano hrane pričama o klišejiziranoj pravoj ljubav te pogrešnim i potecijalno opasnijim prikazima seksualnih odnosa jer sadrže i dozu realizma.

Ljubavne scene u romantičnim komedijama često započinju na spoju, neovisno je li par u restoranu, parku ili na kauču, nakon nekog vremena počinju se privlačiti. Kamera potom prebacuje na scenu strastvenog ljubljenja u stanu. Par je pritom često naslonjen na zatvorena vrata (ponekad i na klavir), te na putu za spavaću sobu nestrpljivo svlače jedan drugog, uz neizbježno rušenje lampi i slika.

Seks se čini tako spontan i prirodan. Nema nespretnosti ili nelagode. Obje strane intuitivno znaju što žele i koje su potrebe drugog, a žena dostigne orgazam u sekundi.

Tu je i ljutita ljubavna scena. Kad se par svađa, ljutnja ih istovremeno uzbuđuje i nakon kratkog kontakta očima počinju se neobuzdano ljubiti i voditi ljubav. Oni odbacuju produktivnu komunikaciju, jer strast je stvarno sve što su ikada trebali, a seks postaje sredstvo rješavanja spora.

Činjenica je da se realni seks ne događa, ili se barem ne bi trebao dogoditi tako. Nedostaje vrijeme za verbalni pristanak, razgovor o spolnim bolestima, razmatranje kontraceptiva, a obično se nikada ne spominje korištenje kondoma. I romantične komedije i pornografija pridonose šokantno niskoj seksualnoj inteligenciji društva te prikazuju sasvim nerealnu seksualnu i romantičnu interakciju. Romantične komedije propagiraju ideju da bi seks trebao biti spontan, strastven i neplaniran, jer u protivnom, komunikacija kvari ugođaj i uzbuđenje.

Takav prikaz seksa zanemaruje mogućnost da on može biti prisilan ili neželjen. Ideja da se magični seks događa spontano ostavlja vrlo malo prostora za verbalni pristanak.

Snimke seksa ovjekovječene u romantičnim komedijama često ne podliježu kritikama, ali su jednako opasne kao one koje vidimo u porno filmovima, pogotovo u društvu u kojem se mnogo ljudi namrštiti na spomen spolnog odgoja, djeca imaju malo znanju o sigurnom seksu, a partneri imaju problema s otvorenom komunikacijom.

Trebamo biti oprezni kod svih fiktivnih prikaza seksa i zapamtiti da dramatične verzije odnosa rijetko prikazuju neprijatne ili neseksualne dijelove. No, upravo ti aseksualni dijelovi doprinose sigurnom, konsenzualnom i zdravom seksu i utiru put za one „magične” trenutke koje filmaši pokušati prenijeti na ekrane. Jer, trenuci ne mogu nikako biti čarobni ako pritom riskiramo spolnu bolest ili neželjenu trudnoću, koje bi se lako mogli izbjeći komunikacijom. [A.L.] Furiousandbrave...