Nakon četiri godine zagrebačka publika moći će uživati u nastupu uživo srpske reperice Sajsi MC. U petak 22. prosinca, po prvi put u legendarnoj Močvari moći ćemo čuti Antifa kučke, Pokvarenicu i ostale nezaboravne hitove reperice poznate po upečatljivim i vibrantnim stihovima, beskompromisnom stavu i angažiranosti. Odlučila sam sa Sajsi porazgovarati o (autorskom) radu koji joj je obilježio ovu godinu, suradnjama, viđenju vlastitog utjecaja i mijenjanju uloga.
Ove godine si obilježila 20 godina svoje glazbene karijere. Što si spoznala o sebi kroz svoje stvaralaštvo i svoju scensku personu? Kako danas gledaš na svoje glazbene početke?
Moj muzički put je bio vrlo netipičan i pun prepreka, dosta stvari sam radila iz neznanja i inata. Trebalo mi je 10 godina da se skontam i nađem neki svoj put, a usput sam učila o businessu i kako se radi ovaj posao. U celu priču sam ušla naivno, nepripremljeno i sa dosta ideala, ali nakon toliko godina rada, moj kreativni rad je mene promenio kao ličnost, dosta mi je obogatio život. Zahvalna sam putu, iako je nekada zaista bio težak, jer me je napravio na ovo što sam sada.
Čini mi se da tvoj posljednji EP sjajno sažima različite faze tvoje karijere: smjenjuju se provokativni stihovi s intimnijima, eksplicitno seksualni stihovi s angažiranima. Možeš li nam otkriti nešto više o nastanku tih pjesama?
Pesme su počele da nastaju nakon albuma Kardinalna, jer sam shvatila da se nisam izrazila na albumu kako sam htela i EP zaista jeste produžetak, mini Kardinalna. Mešavina stilova koji se pojavljuju jesu ono što sam ja, u pravoj meri. To je stil koji sam brendirala tokom godina, mešati intimno, erotsko, sa političkim, jer istovremeno je politika pornografija i pornografija politika.
Kako to da si odlučila EP nazvati svojim pravim imenom?
Nisam to ja toliko odlučila koliko moj stvarni kum – inače mu je posao da kumuje i naziva stvari imenima – pa tako i sada. Nazvao je EP Ivana Rašić (Sajsino pravo ime, op.ur.) i meni je to bilo genijalno. Ja se se verovatno ne bih setila, ili da sam to izgovorila bih otišla u drugom pravcu, bilo bi mi bilo prebizarno jer me neki ljudi kritikuju da sam veliki egoista i da volim da pričam o sebi u trećem licu, ali kada neko drugi to kaže mi je prihvatljivije (smeh). Hvala kumu što je iskumovao!
Tvoji nastupi u zagrebačkim klubovima na neki način su obilježili moje studentske dane. Vjerujem da su samopouzdanje, gard i političnost koju utjelovljuješ na sceni bili dio (re)formiranja ličnosti mnogih mladih djevojaka. Kako danas doživljavaš svoj utjecaj na (mlade) žene?
Na terenu se vidi uticaj ovoga što ja radim i ne može se nigde toliko jasno videti osim u stvarnim dodirima i susretima sa ljudima tête-à-tête, gde su nastupi, pojavljivanja, događaji, šta već. Moj najveći uspeh je kada mi ljudi kažu da su se zbog mene ohrabrili da urade nešto, to je stvarno nešto šta nema cenu i ne može da se poredi ni sa čim. To mi je i dalje bitno, da dobijam feedback da su ljudi inspirisani mnome i to je to.
Neizostavan lajtmotiv tvojih pjesama su suvremeni intimni odnosi. Svjedokinje smo toga koliko internet utječe na našu komunikaciju i koliko istodobno sve pojednostavljuje i komplicira. Što te najviše nervira u online komunikaciji i što bi, da možeš, zabranila dekretom?
Možda ću ekstremno zvučati, ali mislim da internet sada nestane, bukvalno bismo nastavili po starom i ništa se ne bi desilo. Činjenica je da internet utiče dosta na naše komuniciranje, ali istovetno moramo biti jači od njega. Ljudi treba da bilduju svoj karakter i da im internet bude prostor na kome ćemo ga pobediti, ne sme biti jači od nas.
Iza tebe je suradnja s Jelenom Karleušom na albumu Alpha. Isprva mi je bilo neobično čuti tvoj prepoznatljivi potpis u njezinoj interpretaciji, ali brzo sam postala ovisna o pjesmi “Block”. Koliko ti je bilo zahtjevno pisati za Jelenu? I koji je tvoj osobni favorit s Alphe?
Rad sa na celom tom albumu je meni bio životno važno iskustvo, prvi put sam bila deo tako velikog tima, što mi je isprva bilo potpuno nepoznato, ali na kraju procesa sam se toliko navikla da mi je postalo prirodno i mnogo lakše sada pišem tekstove za druge. Favorit sa Alphe mi je pesma “Alien,” a sa Omega albuma pesma “Romane“ jer je to pisala moja omiljena Ljilja Jorgovanović koja je dala magiju tim pesmama. Ona me je fascinirala i mogu da kažem da sam se poetski zaljubila u nju.
Osim suradnji s velikim zvijezdama poput Severine, JK i dr., često surađuješ s mladim, još neafirmiranim umjetnicima. Da malo obogatimo svoje plejliste, koga bi istaknula od glazbenika/ica trenutno prisutnih na srpskoj glazbenoj sceni?
Na početku moram reći moju poslednju lutkicu, Filarrija. Takva velika harizma, on pleše, peva, komponuje, zna i tekstove da piše. Jako mi je bilo prijatno da radim sa njim i tek se čuti sa njega. Tu je i producent i muzičar sa kojim radim od skoro, A.N.D.R., on je toliko talentovan za muziku i jako muzički obrazovan, da sam zaista srećna što radimo, a tu je i bend sa kojim on nastupa, Retrospektiva. Dodala bih još ljude sa kojima još nisam imala priliku da radim, ali jako cenim njihov rad – Džipsii, Iva Lorens, Mlada Beba, Filip Baloš. Sigurno ih ima još, ali neka sada ovom budu moji baby favoriti.
Nedavno se i tvoja sestra Tijana upustila u solo glazbene vode. U novom obliku suradnje ti si ovoga puta „u sjeni“ kao autorica, dok je Tijara u prvom planu. Kako gledaš na tu promjenu, i kako je uopće raditi sa sestrom toliki niz godina?
Tijana (Tijara) je jedan pain in the ass i najteže i najlakše je uvek raditi sa ljudima koji su ti krvno srodni. Hvala bogu da sam ovog puta malo pozadi i da je ona preuzela kormilo, ne mogu ja sve sama da vučem, nisam magarica. Ona je divan interpretator koji je odavno zaslužio da ima svoj solo, ali tek sada je ona osetila da je vreme za to, što je bilo i najbitnije.
Zadnjih godina su ti se dogodile velike promjene na privatnom planu. Čini mi se da su ljudi na internetu bili pomalo šokirani, kao da su te u svojim glavama zacementirali samo u određenim ulogama. Kako komentiraš to?
Nisam ni ja sabe videla u toj ulozi, ali eto, život jako voli da bude šaljiv, šaljivica – blesica, ha-ha. Stavio me je u dimenziju koju nisam mogla da zamislim, da ja postanem majka i to se ne može opisati, kompleksna uloga koje zahteva ogromne sposobnosti. Meni nije jasno kako žene nisu splalile svet, jer moramo i da brinemo o deci, ribamo kuću, ma marš u tri kepe… Zaključak moj je pitanje, kako je ženama uspelo da se zagospodari, kada smo toliko sposobne da podižemo decu i sve oko toga?
Za kraj, možeš li poslati poruku za publiku u Močvari?
Ljudi, nakon četiri godine u Zagrebu, bolje da ste se svi pojavili da budete još luđi to veče. Nadamašite sebe.
Tekst je objavljen je u sklopu temata ‘Rodna prizma za ravnopravnije društvo’ koji je sufinanciran sredstvima Fonda za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija.
