Imam 19 godina, odbrojavam dane do početka fakulteta, vani je vrelo i ljepljivo, tata i ja ispred prašnjavog ventilatora gledamo MTV, vrte se hitovi na koje sam svaki petak i svaku subotu plesala u VIP-u na Trgu. S pola uha slušam već prožvakane hitove, zapiljena sam u teški Samsung na kojem bliješti Instagram na kojem su se vrtile fotke mojih frendica provučene kroz Retricu ili koji je god tad filter bio aktualan, sve dok moje tinejdžersko uho nije s MTV-ja čulo „Budi moj seksi bot, razvali me kao dop“. Mičem zastarjeli mobitel i hipnotizirajuće gledam u Sajsi MC koja u prvoj strofi kaže: „Mlad je i miriše na mladu spermu; kurcima aplaudiraju, šamarima se jebu.“
Uzburkam se na spomen sperme jer pored mene sjedi moj otac, pobjegnem u sobu i u YouTube upisujem ime svoje nove glazbene fascinacije. Devet godina nakon toga sjedim u backstageu Močvare i dok Colinda Evangelista prvi put uživo izvodi svoju pjesmu Jeste gej?, objašnjavam Sajsi da smo Colinda i ja napisale stih „Nadrkano drkanje, gazim sve pred sobom“kao hommage njezinom antologijskom stihu „Nadrkano hodanje, gazim limenke Red Bulla“. Godinu dana kasnije, slušam Sajsine glasovne poruke na WhatsAppu u kojima mi odgovara na pitanja o novom albumu Mater koji će premijerno izvesti u Močvari 29. 11.
Jesmo li ušli u mater jesen?
Obožavam kako je ta priča nastala. Sve je krenulo s Charlie XCX i brat summer, a onda su ljudi spontano počeli da nazivaju ovu fazu mater jesen. čak i pre nego što je album izašao, s izlaskom singla Fux Deluxe. Meni je to bilo presimpatično jer pokazuje kako u digitalno doba fanovi aktivno učestvuju u kreiranju narativa, dajući feedback i doprinoseći rolloutu i PR-u.
Album mi je pošteno ušao u uho i shvatila sam da samo rotiram koju ću pjesmu narednih par dana pjevušiti (zadnja dva dana je Punjač u kolima na repertoaru). Koju od pjesama ti najviše pjevušiš?
Kad je album bio gotov i snimljen, namerno nisam želela da ga slušam pre nego što izađe. Cilj mi je bio da ga čujem s nekom vremenskom distancom i svežijim ušima. Dok smo snimali, nisam ga mnogo preslušavala jer je proces bio brz i jednostavan – snimimo vokal, pa kasnije, ako nešto treba, ponovimo i to je to.
Sad, iskreno, svaku pesmu moram dosta vežbati jer su neke vokalno zahtevne, a ja nemam tu nikakvog iskustva, tako da mi je sada zadatak da moram po kući da idem i da pevušim, da me Tijana na bini ne bi možda udarila nečim koliko bih je iznervirala ako bih krenula u nekom površnom tonu ili ako bih nju remetila u pevanju (smijeh). Kod kuće stalno pevušim pesme poput Sublingvalno i Punjač u kolima, baš zbog tih pevačkih delova. S obzirom na to, čekaju me još pripreme da sve uvežbam s novom postavom.
Dok slušam Fashion 4 life zamišljam manekenku koja agresivno ali ritmično hoda po pisti, u stilu onih memeova Balenciaga modela koji praktički nasilno polutrče na revijama. Je li fashion uistinu for life?
Ova pesma je stvarno pravljena baš za manekenke koje hodaju pistom. Cela ideja potekla je od prošlogodišnjeg fashion weeka, gde sam dva dana zaredom imala ulogu modelice, hodala pistom i provela tamo po pet-šest sati, nekad i više, jer pripreme počinju oko podne, a završava se tek u deset uveče. Ta dva dana su mi dala dovoljno iskustva da uhvatim atmosferu i napišem pesmu o tome – iako je to njima posao, osetila sam delić tog lifestylea. Tada mi je Neša Klik, koji vodi fashion week , predložio da napravim pesmu baš za manekenke i njihov catwalk. Bukvalno sam pomislila, zašto da ne? Mislim da je Fashion 4 life prva pesma koju smo snimili za album jer sam od starta znala šta želim i kako treba da zvuči – modno.
Pjesma Mater me tjera na bopanje glavom, ali me i gane na svako slušanje, mislim da je nekako teško ili čak nemoguće da slušatelju ne prođe vlastita majka ili figura majke kroz glavu. Koja emocija ti je bila na pameti, ili u duši, u procesu rađenja pjesme?
Pesma Mater nastala je pred kraj rada na albumu, kad je već bio skoro gotov. Tema se nekako sama nametnula. Nije mi odmah bila na pameti moja mama, već sam razmišljala šire, o tome kako u svađi, kad želiš nekog da povrediš, često spominješ mater. Želela sam da se ta reč ponavlja kroz pesmu, da bude u strofama i refrenu, da se stalno vraća (op.a. točno 30 puta). Tako je ta pesma nastala dok sam šetala; ona je bukvalno rezultat ulice i mene na ulici. Kad izađeš u grad, u Beogradu će ti uvek neko jebati mater, čak i dok samo prolaziš. Ima taj neki napeti vajb, i uhvatila sam baš tu atmosferu grada koji je užurban i napet.
„Gola se slikam, a čestitam Božić, / To te triggеruje, al’ te i ložić“ mi je vjerojatno sljedeća tetovaža. Je li Occupado novo „odjebi“?
Moguće da publika u Hrvatskoj ne zna, ali pomenuti stih je zapravo citat iz jednog reality showa, gde je jedna učesnica drugoj rekla „Ti čestitaš Božić, a gola se slikaš“, to mi je bilo toliko inspirativno i zanimljivo da sam morala da stavim u pesmu. Baš u ovoj pesmi, koja je na neki način, kako kažeš, novo „odjebi“, želela sam da istaknem da je moguće da čestitam Božić i da se slikam gola, i da to ne bi trebalo da bude toliko sporno. Želim da razbijemo ideju da ljude posmatramo kroz tako uske prizme, bilo žene ili muškarce – da možemo da ih sagledamo iz više dimenzija jer nismo jednostavna bića. Ta pesma mi je važna i zbog toga što sam htela da se dotaknem osuda i kritika mog aktivizma od strane određenog dela publike – to su za mene lično važne teme i kroz ovu pesmu sam želela da ih naglasim.
Laka, laka i Sublingvalno mi stvaraju neki mir dok ih slušam, svaka na svoj, u nijansama drugačiji način. Imam osjećaj da ti je nešto posebno ostalo u tim pjesmama, jesam li u krivu?
Sublingvalno ću uvek favorizovati. Nastala je kao ideja, prvo kao reč. Reč „sublingvalno“ sam čula kada mi je endokrinolog prepisao melatonin i objasnio mi da te tablete treba uzimati sublingvalno jer deluju 30 % bolje nego kada se piju oralno. Ta reč mi se dugo vrzmala po glavi i bila sam srećna što sam naučila novu reč koju mogu negde da iskoristim, pa sam često govorila: „Znaš, te tablete moraš da uzimaš sublingvalno.“
Palo mi je na pamet da pesma Sublingvalno ne postoji, barem ne u regionu, i to mi je predstavljalo izazov. Bilo mi je zanimljivo da se igram idejom fizičkog prostora ispod jezika, koji možda često ne primećujemo. Namerno sam ga stavila u fokus i želela da stvorim čitav jedan univerzum u tom malom prostoru u kojem se može desiti svašta. Taj prostor je intiman, i nije lako doći do njega – moraš otvoriti usta i podići jezik da bi se otvorio. Iskoristila sam to kao metaforu za najintimnije odnose. Muzika je morala da prati tu priču, s obzirom na to da su emocije jake, ali se otvaraju i postaju nežne i ranjive, što ih čini oslobađajućim. Zbog svega toga, Sublingvalno je na mnogo nivoa bitna za mene kao autoricu, a znam da je i fanovima jako važna, dok će ostatku publike samo da bude jedna od pesama. Međutim, Sublingvalno stvara čvršću vezu između ljudi koji me stvarno slušaju, za razliku od onih koji sporadično poznaju hitove, ona je to vezivno tkivo.
Upalah je vratila aorist u modu, a „Živeo ti meni dok mi život propada“mi se sviđa kao novo „uzdravlje“. Što simbolizira „bure alkohola“?
Vidiš, uopšte nisam išla na to što može da simbolizuje bure bar… alkohola, verovatno je to uticaj crtanog filma Asterix i Obelix i cele te priče o upadanju u bure. Sada shvatam da sam tog postala svesna tek kada si mi postavila ovo pitanje. Verovatno je to rezultat prevelike konzumacije tog filma. Nekad ne mogu da razaznam šta je moje, a šta je nešto što sam toliko konzumirala – kao na primer Kosa i Briljantin 1, mjuzikli koje sam gledala u vreme kada možda nisam trebala. Kada sam posle 10, 15 ili 20 godina ponovo pogledala te filmove, shvatila sam da mnoge misli potiču upravo odatle.
Mislim da sam sada došla u godine kada mogu da prepoznam šta se utkalo u mene, a za šta uopšte nisam bila svesna. Tako da je motiv bure alkohola verovatno potekao od crtanog filma, a simbolika je ovde zapravo doslovno vezana za bure. Zamislila sam sliku u kojoj upadam u bure i alkohol ulazi u mene kroz kožu, što rezultira tim da postajem pijana. To mi je bila zanimljiva slika, bukvalno kao napijanje. Osim toga, postoji i ta pripitost koja donosi opuštenost u klubu, a gde se dešavaju neke super noćne priče.
U Mississipiju kažeš „iz močvare te zovem“. Najava nastupa u Močvari 29. 11. 2024.?
Močvara je legendarni klub za koji znam da postoji jako dugo, čula sam za nju i pre nego što su nas prošle godine pozvali da nastupamo. Značila mi je ideja da je to legendaran klub i dok sam pisala pesmu (mislim da je to bilo u februaru) često smo se šalili: „Ej, pa Močvara.“ Taj nastup prošle godine bio je toliko lep i emotivan, posebno kao povratak nakon četiri godine u Zagrebu, pa se sve savršeno poklopilo.
Je li pjesma društveno-političko promišljanje o ovdje i ondje?
Moram napomenuti da nisam išla u tom pravcu. Pesma mi je bila jako važna, ne znam kako da to objasnim, ali bila sam srećna dok sam je pravila. Ranije sam obično počinjala s gotovim tekstovima, ali sada sam krenula od reči ili ideje. Tako sam se igrala s vodom koja čisti i razmišljala o tome da li su Dunav ili Sava dovoljno veliki da očiste ili mi treba jača i brža reka.
Igrala sam se s tim lokalitetima i morala sam da potražim koje su najveće reke na svetu. Prve dve koje sam našla nisu odgovarale, ali mi je zato reč Mississippi krenula da gradi celu ideju, dvaput po dva s i dva p, Mississippi uopšte kao deo Amerike koji ima svoju neku priču, vrlo specifično i močvarno. A i vrlo jug i vrlo True Blood. Cela pesma predstavlja moju vrstu ezoterije – vraćanje, šamanizam, vudu, kako god to nazvati. Uključila sam sve moguće uticaje, mogu biti ovde i pravoslavlje i katoličanstvo, sve udruženo da bi mi pomoglo. Pesmu možemo posmatrati kao pomoćno sredstvo za nekoga ko se oseća loše, kako bi sebi olakšao život i spasio dušu, samo volim da to izrazim poetično kroz stihove.
Iz Spavam sa lutkama isparava ranjivost i prozor u dušu koja boluje. Što bi rekle lutke pored kojih lirski subjekt spava?
Dok ti odgovaram na poruke, shvatam da sam imala jednu šemu pravljenja albuma koja je imala prvu fazu. Sve pesme radila sam u krevetu, a to je uslovljeno dolaskom bebe u moj život, što je promenilo moj način života i rada. Svaku pesmu sam idejno smišljala dok sam čekala da svi u kući zahrču, da bude mir i tišina, pa je onda dolazilo moje vreme za sebe.
Pesma Spavam sa lutkama je možda trenutak kada sam se prvi put zaista ogolila i nastala je dok je moja beba bila mala (sada više nije, pa su se stvari malo promenile). Uvek sam u svom krevetu imala nešto njeno, poput cucle, mede ili igračaka, kako ne bih morala stalno da ustajem. One su mi blejale pored mene u krevetu, što mi je dalo inspiraciju jedne noći – verovatno je to dete u meni koje traži utehu. Ove lutke su pomoćno sredstvo, baš kao što deci pomažu da zaspe, ali sam to prenela na odraslu osobu koja može da koristi lutke da se smiri i preživi tešku noć.
Ti i Tijara Punjač u kolima činite pjesmom od koje ti zastane knedla u grlu. U njoj se obračunavate sa sada već lajtmotivom popularne kulture – toksičnom vezom u koju je tako lako vratiti se, a potrebno je iz nje se iskobeljati.
Pesma koja je poslednja nastala za album. Imala je već gotovu muziku, pa sam se kao u treningu trudila da brzo napišem tekst, jer kad se ne vežba svakodnevno, brzo se ispadne iz tog ritma. Tada sam, radeći redovno u studiju, brzo napisala taj tekst. Želela sam da uradim nešto drugačije, da toj temi dam svoj lični pečat, želela sam da doprinosim iz nekog drugačijeg ugla. Htela sam da kažem nešto što je važno, kako bismo imali još jedan pogled na celu priču. Zbog toga mi je bila izazov da radim na njoj. I jeste, zastane knedla u grlu i to sve, tačno.
„Ali ne brini, preživeću te“ – dokad ćemo preživljavati?
Pa dok se ne naučimo pameti.
Zadnja dva mjeseca svima je na ustima: „Bivši zove, pita gde je njegov duks / Ajme meni, otišô je za Crveni krst / Iz emo faze prešla sam u fux / Ali ne običan, već fux deluxe.“ Što je fux deluxe, stil života, faza, preporod?
Fux deluxe bi trebao da bude preobražaj, preporod, i da osnažuje žene. Namerno sam uzela fux deluxe kao uvredu za žene, gde mi hijackujemo tu uvredu i koristimo je za sebe, a sličan koncept sam primenila i u pesmi Pe i Ku (nova mlada mafija). Naravno, znala sam kad je Fux izašao da će da se javi gooomila likova i gomila žena koji će biti iz fazona da su skandalizovani i znala sam da će sve tako da se bukvalno i banalno shvati. Dok su jedni zahvalni što su se fux deluxe žene otkrile, drugi su bili šokirani kako mogu sebe tako nazivati, koristeći vrlo basic i dosadne uvrede.
Također, fux deluxe je definitivno moćna reč, sa tim „ks, ks” – zvučno je jako, a bilo je i lako raditi s tom pesmom. Mislim da je to stvarno neka himna; to je samo jedno pomoćno sredstvo koje može pomoći ženama u teškim trenucima. Ako bi ova pesma pomogla barem jednoj osobi, ja bih bila zadovoljna.
U Zato što sam lep kažeš „Basic bitches nemaju taj libra vibe“; doušnica za astrologiju mi je prokomentirala za taj stih da je „ruler Vaga planet Venera koji stavlja fokus na estetiku i novac“. Ima li to utjecaja na pjesmu?
Iskreno, u toj pesmi ja gostujem Filarriju, tako sam i htela da bude. On je takođe vaga, pa su ove dve vage morale da naprave takvu pesmu, a inače, celu priču je pokrenuo jedan veoma negativan komentar koji je Fillari dobio na neku svoju sliku i videla sam njegov odgovor gde je on toliko dobro odbranio sebe da je to u meni pokrenulo da napišem pesmu za nas dvoje, koja je za neke ljude iz fazona ahhhh, skandalozno. Pesma je prezabavna i služi kao odgovor na sav hejt koji oboje dobijamo. To mi je kao neki template, poput Ringe jaja, gde se ne objašnjavam nikome – samo kažem: „Evo ti link pesme, poslušaj.“
Izbacila si još jednu himnu kurvi, pedera, žena, lezbijki i svih bliskih. Uzbuđeno iščekujem odlaske na kvirpartije na kojima puštaju Pe i Ku (nova mlada mafija). Pravimo li mi, pederi i kurve, „republiku” i rađa li to majka još uvijek?
Ovo je bukvalno moja politička pesma, nastavak Antifa kučki. Nije mi uspelo da je napravim ranije, nisam ni forsirala, već sam čekala da se razvije prirodno. U međuvremenu, možda je Kod tvoje devojke jedina koja ima tu jačinu, ali nijedna druga pesma nije zadovoljila moje kriterije za političku pesmu. Ova ideja mi je pala na pamet dok sam se tuširala, samo pomisao: „Pederi i kurve.” To slušamo svi kao uvredu, već godinama, toliko se ponavlja. I onda mi je palo na pamet: „Jebote, da li postoji pesma Pederi i kurve?“ Kada sam završila tuširanje, otišla sam na YouTube i kucala, ali nisam našla ništa. Rekla sam; „Fenomenalno, to je to – moram da napravim pesmu Pederi i kurve.” Tako da mi je ta pesma zadovoljila to političko biće u meni koje ne forsiram kroz pesme, već čekam da dođe prirodno. Skupilo se puno iskustava tokom godina, a potrebno je dosta vremena na terenu – ne kroz čitanje na internetu, već kroz dodir i komunikaciju s ljudima. Ova pesma je nastala iz neposrednog životnog iskustva, ne iz druge ruke.
Što ti je najbitnije da slušateljima ostane od albuma? A što da tebi ostane?
Nadam se da će Mater postati klasik. Meni bi lično bilo tužno da su ovo samo instant pesme, volela bih da ostave neki trag, bilo bi lepo da se zadrže na muzičkoj sceni što duže moguće. Meni, šta da ostane? Uh, sada si me zatekla ovim pitanjem. Takođe, ovaj album mi je dao novu volju i želju za nastupanjem. Kada smo dobili poziv za koncert u Zagrebu, album je tek počeo da se radi i bila sam u fazonu: „Ne bih otišla ponovo bez novog materijala.“ Bitno mi je bilo da napravim album kako bih u Zagreb došla sa nečim novim da ponudim jer mi je bilo ispod nivoa da publici maltene sličan set predstavim, tako da ovaj album, to je to. Da mi ostane volja za životom.
