Ja sam feministkinja da li mrziš me? Ja sam lezbejka, hajde, tuci me.
Kada ovim riječima započne jedna hit stvar, nekako imate dojam da svijet, ako već nije ljepši nego što ste ga zamišljalie, onda barem ide u tom smjeru. Još kad ovako snažne stihove izgovara jedna od rijetkih žena na regionalnoj rap sceni, odmah vam je oko srca malo toplije.
Iza cijele priče stoji Ivana Rašić, frontžena beogradskog ‘eksplozivnog tria’ Sajsi MC.
Uoči njezinog večerašnjeg koncerta u KSET-u sa strašnom Sajsi smo porazgovaralie o glazbi i glazbenoj kritici, nepravdi, poeziji i Grammyjima!
Na pitanje kako si se počela baviti glazbom, odgovorila si valjda već tisuću puta. Možeš li umjesto toga dati neki savjet djevojkama koje su tek krenule ili žele krenuti tvojim stopama?
Pa… da bilduju svoju autentičnost, jako je bitna ta originalnost koja će ih izdvojiti iz gomile. I, naravno, da gledaju da budu što nezavisnije što se tiče izdavača i ostalih muzičkih biznis zavrzlama!
U više si intervjua spomenula da je to što si žena u ‘muškom sportu’ zapravo dvosjekli mač; s jedne strane imaš prednost jer nema puno djevojaka koje repaju, a s druge ti se, za razliku od tvojih muških kolega, ništa ne oprašta. Je li se ovo u međuvremenu promijenilo? Je li kritika danas sklonija ‘progledati kroz prste’ repericama?
Takve stvari se ne menjaju za par godina, vec par decenija. Šta ja znam… sad malo teoretišem, ali daću eto dva suprotna tumačenja, tj. odgovora. S jedne strane ne postoji kvantitativno dovoljan broj reperki da bi bile kritična masa i pokrenule nešto, a s druge mislim da se pomeranje može možda dogoditi i sa samo par autorki.
‘Žensku’ si rap scenu kritizirala jer se često pokušava uklopiti u postojeće ‘muške’ modele izražavanja. Možeš li nam ovo pojasniti? Koje su glazbenice po tebi ‘iskoristile priliku da talasaju’?
Pa prosto, sve je naravno lakše sa ekipom. Rekao bi moj drugar Ivan Mihajlović: ”gadno je kad imas publiku u glavi” ili u prevodu: ”joj, šta će reći mama i tata, dečko i ortaci”. Pritisak je prevelik od strane okoline pa ti je onda lakše da se ne izdvajaš mnogo. A carice koje su talasale su Marianne Faithfull, Yoko ono… i ima ih baš puno. Ma znate sve!
Čini mi se da je kritika isprva imala poteškoća s razumijevanjem tvojih tekstova, a kada je konačno dokučila u čemu je riječ, ne odustaje od jednih te istih tumačenja. Jesam li u krivu?
Tako je, pesme koje nimalo nisu ironične tumače kao ironične i to je, jbga, tako. Ne mešam se u to kako će ko da razume, to je stvar slobodne procene. Kapiram ja da je lakše za ljude da kategorizuju radi lakše analize. Autori tokom svog rada prolaze kroz razne etape, normalno je da se eksperimentiše, ali problem je jer publika naviknuta na neki fazon teško prihvata novo, što autora može destabilizovati ako ne veruje dovoljno u sebe.
Rekla si da je tvoja kritika reakcija na okolinu u kojoj se nalaziš, ali da ona često dolazi u celofanu. Zašto ju je nužno ponekad ‘fino’ zapakirati?
To je više stvar mojih afiniteta i estetike, ali takođe radi posao na subverzivnom nivou. Mada, nisu mi sve pesme takve. Evo npr. pesma ”Papa” je baš direktna bez celofana. Ne mora sve da bude isto, primera radi nekad rimujem, nekad ne.
Antifa kučke si opisala kao savršene primjere svoje vrste, model kojem treba težiti. Kako se postaje Antifa kučka?
Sve sam sklonija mišljenju da se tako rodiš, kao što se određeni tipski likovi rode za pank ili metal. To nije stvar izbora, već stvar stomaka, ono, kad moraš da odreaguješ na nepravdu. To je nešto šta se ne uči, već imaš u sebi. Antifa kučke su utopijska potkultura, kod njih je sve prenaglašeno, od estetike do osećaja za pravdu.
Pročitala sam da često sudjeluješ na slam večerima i javnim čitanjima poezije i da ti ona predstavljaju puno veći izazov od koncerata. U čemu je stvar?
Ranije sam povremeno išla na ta dešavanja, sada ređe. I da, baš mi je to zajebanije. Čitaš poeziju u tišini, bez odgovarajuće opreme koju imam na bini, vrlo je sve to ogoljeno, ali u tome je lepota. Poezija je nešto što te razotkriva, i to je veličanstveno!
Čula sam i da si velika obožavateljica serije True Detective. Kako se puno spekuliralo o tome tko će dobiti naslovne uloge u sljedećoj sezoni, možeš li nam reći koga bi ti angažirala?
Da, True Detective mi je baš prijao, mada je zadnjih godina potpuna dominacija serija uopšte kao forme. Nema loših na koje sam naišla. Što se tiče glumaca, tj. glumica, ja bi ubacila Jennifer Aniston.
Budući da su nam svima newsfeedovi zadnjih dana puni kojekakvih nepodopština s dodjele Grammya, linkaj nam za kraj pjesmu koja bi ga po tvom osvojila.
Evo da budem malo lokal patriota, ja bi gremi dala Gajiću za ovu pesmu!
