Jedne od dobitnica ovogodišnje nagrade Bring the Noize koju dodjeljuje BeFem u Srbiji su članice organizacije Alternativni centar za devojke iz Kruševca za feminističku kampanju Podrži super devojčice. Cilj ove crowdfunding kampanje je bio da se pomogne u obrazovanju onih koji nemaju pristup resursima. Prikupile su ukupno 431.734 dinara, što je omogućilo da podele 16 stipendija devojčicama.
Ova kampanja je refleksija onog što je politika Alternativnog centra za devojke – zajedništvo, solidarnost i znanje za promene, i najbolji je primer potrebe za njihovim aktivnim radom u transformaciji lokalne zajednice i društva. Alternativni centar za devojke osnovalo je 2013. u Kruševcu sedam mladih aktivistkinja sa ciljem unapređenja i zaštite ženskih ljudskih prava, mladih i marginalizovanih grupa, sa posebnim fokusom na mlade žene i devojke radi njihovog boljeg položaja u društvu.
O granicama i feminističkom delovanju, različitim strategijama u podizanju vidljivosti ženskog rada i znanja, ali i o jednoj novoj generaciji i politikama međugeneracijskog prijateljstva razgovarale smo sa Jelenom Memet, jednom od osnivačica i direktorkom Alternativnog centra za devojke.
Da li kampanje mogu biti novi instrument feminističke borbe i kako ste vi artikulisale vaše političke zahteve i poslale tako snažnu poruku o nužnosti obrazovanja devojčica kroz kampanju Podrži devojčice?
Od našeg osnivanja, pre skoro 10 godina, trudile smo se da kroz obeležavanje Međunarodnog dana devojčica 11. oktobra podignemo svest javnosti o položaju devojčica u svetu i kod nas. Kroz stečeno iskustvo prethodnih godina shvatile smo da je važno ne samo pričati o položaju devojčica, već i direktno komunicirati njihove potrebe i pružiti im adekvatnu podršku. Svesne na kom nivou siromaštva građani Srbije žive i koliko se često dešava da devojčice zbog rodnih uloga, naročito u ruralnim mestima i manjinskim zajednicama, nemaju jednake uslove i mogućnosti za obrazovanje i adekvatan razvoj talenata odlučile smo da kroz kampanju Podrži Super devojčice upravo te devojčice koje nemaju uslova motivišemo i doprinesemo njihovom razvoju. Ispostavilo se da je ovo dobar način podizanja svesti jer je odaziv građana bio neočekivano velik, iako je nama bilo prvi put da na ovaj način organizujemo prikupljanje sredstava. Kada poruku spustimo na lični nivo, koji ne izazove samo empatiju već i podseti sve nas u kojim smo uslovima odrastali, poruka postaje snažan alat.
Koje su crtice sa terena, da li ste očekivale toliko snažnih devojčica, koliko ste bili iznenađenje raznolikošću njihovog delovanja?
Moram da priznam da jesmo očekivale veliki broj devojčica, a prošle godine se prijavilo njih 175. Bez sumnje smo sigurne da postoji veliki broj talentovanih devojčica, a da mnoge od njih nisu ni imale priliku da čuju za kampanju, pogovoto one koje su deo manjinskih zajednica i nemaju pristup internetu ili računare na kojima bi mogle da rade, uče i prijavljuju se za ovakve konkurse. Svaka od 17 devojčica koje smo podržale nas je na svoj način fascinirala svojim talentima, sposobnošću, bistrinom, hrabrošću i upornošću da se nose sa životom, koji često nije lak. Posebno divljenje i poštovanje imamo prema devojčicama koje uprkos zdravstvenim problemima uporno i hrabro neguju svoje talente, i koje su razvile posebne supermoći koje im pomažu da se svakodnevno nose sa raznim izazovima sa kojima deca ne bi trebalo da se nose.
Internet kao specifičan medijski prostor i sama osobenost modela komunikacije unutar njega, proizvele su mogućnost da se neometano ustoliči govor mržnje, mizogini diskurs, virtuelno nasilje, a sve pod konceptom prava na slobodu govora i slobodu misli. Mizoginija i seksizam su svakodnevno prisutni na internetu. Vaš rad je jednim dijelom usmjeren na digitalnu bezbjednost mladih žena na Internetu. Kako ste se našli u ovom iznimno važnom – i za djevojčice i za odrasle žene – polju feminističke borbe danas?
Prateći realnost u radu sa srednjoškolkama, u poslednjih desetak godina sve više je bilo zastupljeno digitalno nasilje o kom se u to vreme malo govorilo. Smatrale smo da je važno ići u korak s vremenom, nekako je, nažalost, bilo logično da će se mizoginija, govor mržnje, diskriminacija i nasilje samo pretočiti u virtuelni svet, jer je on neodvojiv i itekako stvaran kao i ovaj u fizičkom prostoru, čak možda i opasniji jer daje mogućnost anonimnosti, nekažnjivosti za počinjena dela i dostupnost velikog broja ljudi na svim tačkama planete. Već godinama unazad radimo na edukaciji devojčica i žena, sa posebnim fokusom na aktivistkinje u oblasti digitalne bezbednosti i privatnosti kao i prevencije digitalnog rodno zasnovanog nasilja. Svake godine održavamo vršnjačke edukacije a naše mlade aktivistkinje kroz radionice koje kasnije prenose znanja svojim vršnjakinjama. Pored toga radimo sa aktivistkinjama i srodnim organizacijama na suzbijanju digitalnog rodno zasnovanog nasilja.
Još jedan od ključnih strateških ciljeva organizacije je rad na umrežavanju mladih aktivistkinja, kao i unapređenje ženskog pokreta na lokalnom, nacionalnom i regionalnom nivou. Posebno ističemo organizovanje inicijative mladih žena sa Kosova i Srbije (2017.), koje je dokumentovano i publikacijom Zajedno stvaramo istoriju – zajedno gradimo mir sa ličnim pričama mladih žena sa Kosova i iz Srbije. Prevazilaženje granica na putu ka razumevanju političkog konteksta, ratnog nasleđa, društvenih promena iz pozicije mlade žene izazovan je proces kroz koje zajedno sa svojim saborkinjama svojim ličnim primerima, iskustvom i snagom kreiraju drugaciju – žensku, mirovnu istoriju na području sestrinstva i jedinstva, u onom što se zvanično zove „odnosom Beograda i Prištine“. Da li je ženska politika moguća, da li vidite snagu u novoj generaciji žena koje kreiraju nove snage otpora?
Poslednjih osam godina razvijamo program ženskih mirovnih politika kroz koji organizujemo susrete mladih žena sa Kosova i iz Srbije u cilju otvaranja dijaloga o miru, razbijanja predrasuda i pomirenja. Nakon 2017. nastavile smo da prikupljamo priče i uskoro izlazi dopunjeno izdanje ove publikacije. Pored toga smo imale aktivne dijaloge mladih aktivistkinja sa Kosova i iz Srbije o povećanju učešća mladih žena u mirovnim pregovorima, iz koji su proistekle preporuke koje su takođe u izradi. S obzirom na novonastale okolnosti, naša saradnja i otvaranje bezbednih ženskih prostora za razgovor o miru, sestrinstvu i solidarnosti su neprocenjivo važni. Ako mi kao feministkinje izlazimo iz nacionalističkih okvira i nacionalnih identiteta, ženska politika je itekako moguća. Dolaze neke nove generacije žena koje imaju svoje načine kreiranja otpora i nadamo se da će nastaviti i poboljšati naše napore za pomirenjem.
I za kraj, koja je vaša poruka nekim novim devojčicama, ali i svima nama kako da ih podržimo na tom putu odrastanja?
Da budu radoznale, da uče i preispituju sve, društvo u kom žive, rodne uloge… Da ne odustaju od svojih snova, da sanjaju veliko, da budu uporne, hrabre i veruju u sebe!
A mi odrasli često zaboravljamo da svojim primerom treba da motivišemo mlade na sve gore navedeno, takođe treba da se trudimo da devojčicama omogućimo uslove da se razvijaju, da misle svojom glavom, da im damo prostore da neguju svoje talente.
Kampanja se nastavlja i ove godine, saznajte više na poveznici: https://www.donacije.rs/projekat/super-devojcice/
Tekst je objavljen uz financijsku podršku Zaklade “Kultura nova”. Mišljenja izražena u ovom tekstu odražavaju isključivo mišljenja autora/ice i ne izražavaju nužno stajališe Zaklade “Kultura nova”.
