Velik interes za prvi Rok kamp za devojčice u regiji

U Srbiji će se od 21. do 27. kolovoza u odmaralištu „Šuplja stena“ na Avali održati prvi Rok kamp za devojčice u ovom dijelu Europe. Kamp je, kažu organizatori s portala Femix, predviđen za djevojčice uzrasta od 10 do 14 godina, a njih trideset će tih dana imati priliku upoznati se s osnovama sviranja bubnja, gitare, bas gitare i klavijatura. Cilj organiziranja ovog kampa jest i da se razbiju predrasude da su ovi instrumenti više namenjeni dečacima, kao i afirmacija ženskog učešća u rock muzici.

O ovom zanimljivom programu popričali smo s Tatjanom Nikolić s Femixa i bubnjarkom i glavnom glazbenom mentoricom kampa Selenom Simić. Njih smo pitale od koga i kako je potekla ideja za projekt Rok kamp za devojčice?

Rok kampovi za devojčice se već više decenija organizuju u Skandinaviji, Americi, a prethodnih godina i širom Evrope, u Japanu i dr. Postoji čak i svetska asocijacija rok kampova za devojčice Girls Rock Camps Aliance kojoj i mi upravo pristupamo.  Mi smo više o tom konceptu saznali kada smo uz podršku Švedskog instituta bile u Stockholmu 2014. godine u poseti različitim švedskim organizacijama koje se bave podrškom ženama u muzici, pa je među njima bila i Popkollo, švedska nacionalna mreža koju čine rok kampovi za devojčice iz 12 gradova u Švedskoj. To nam je bila inspiracija i motivacija da nešto slično pokrenemo i kod nas. Nakon toga uz podršku Rekonstrukcije ženskog fonda 2015. godine organizovale smo besplatne bubnjarske radionice u Beogradu, Smederevu i Pančevu za koje je stvarno vladalo veliko interesovanje i to je bilo divno iskustvo“, kaže Nikolić koja objašnjava kako nisu odmah nakon završetka tog projekta ušle u pripremu kampa. U međuvremenu je trebalo širiti mrežu i opipavati teren.

„Za to smo vrijeme pripremile i izdale 6. FEMIKSETU – godišnju kompilaciju ženske muzičke produkcije iz Srbije, organizovale više tribina i diskusija, a ja sam lično u međuvremenu i objavila studiju „Rodni odnosi na alternativnoj muzičkoj sceni” koja je nastala na osnovu višegodišnjeg rada FEMIXa i mog master rada, a koju je izdao Zavod za ravnopravnost polova Vojvodine. Sve radimo i druge poslove ili studiramo pa ne stižemo da se programima FEMIXa bavimo onoliko koliko bismo htele i koliko ima posla“, pojašnjava naša sugovornica.

U studenom 2016. godine konačno su odlučile ući u avanturu oko organizacije kampa i prijavile se za program SUPERSTE.NET.

Projekt je rastao i razvijao, no na putu do realizacije stajale su i financijske prepreke.

Uz inicijalno prepoznavanje tima programa SUPERSTE.NET ERSTE banke i mentora koji su nam u ovom programu bili na raspolaganju, a onda i veliku podršku zajednice, uspeli smo da uz još 10 projekata pobedimo na ovom takmičenju i dobijemo prva finansijska sredstva za kamp. Tada smo prelomile da će se kamp održati ove godine. Nastavila se potraga za ostatkom finansijskih sredstava (još uvek traje), širenje mreže kontakata, prikupljanje podrške, rad na tome da ideja i plan budu što vidljiviji i prisutniji u javnosti, potraga za idealnom lokacijom za održavanje kampa, a evo trenutno je u toku poziv za učešće devojčica koji traje do 18. juna.“

Rok kamp za  devojčice ima veliku podršku od pojedinaca i pojedinki, kolega i koleginica iz kulturnog sektora, aktivizma, brojnih roditelja i medija, a organizatorke se nadaju da će potpora nastaviti i u pravcu institucija, kompanija, kao i muzičke scene u regionu, te da će oni prepoznati da se ova priča indirektno obraća i njima.

Bubnjarka Selena Simić vodila je i prvom ciklusu rada s djevojčicama prije dvije godine. Pitamo je što ju je tada najviše pozitivno iznenadilo.

„Prvo to što je devojčica bilo mnogo više nego što sam očekivala, a onda što nijedna  nije odustala i svaka je dobro savladala osnove sviranje. A što se zanimljivosti tiče, sve je bilo dosta zabavno pa ne mogu da izdvojim nijedan poseban trenutak.“

Selena je mlada bubnjarka rođena u Smederevu. Srednju glazbenu školu „Kornelije Stanković” završila je na jazz odjseku gdje je učila svirati bubnjeve. Osnovne studije komunikologije završila je na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu. Bubnjarka je jedinog all girl srpskog metal benda Nemesis, rokabili/horopank benda iz Pančeva Goatmare and the Hellspades i punk benda Raskid13. Redovno surađuje sa bubnjarskim bendom Dragoljuba Đuričića.

Budući je i sama pripadnica nove generacije djevojaka koje se bave rock glazbom, pitamo je kakva su bila njezina iskustva sviranja bubnjeva kada je kao djevojka upisivali srednju muzičku školu i kako se tada gledalo na djevojku koja svira bubnjeve/udaraljke?

Iskreno, svima je bilo malo čudno, ali su se brzo navikli na činjenicu da sam tu i sviram bubanj. Na početku nas je bilo tri devojke za bubnjevima, ali su sve osim mene odustale zbog čega mi je jako žao.“

Pored Selene, mentorski tim Rok kampa za devojčice, sastoji se od još sedam glazbenica.

„U pitanju su moje koleginice, muzičarke sa alternativne scene u Srbiji. A javnost će biti u prilici da se upozna sa njima, jer planiramo da uskoro predstavimo sve devojke.“

Zanimljivo je da unatoč tome što se sudjelovanje na Kampu plaća već sada vlada velik interes. Očito je da su stasale nove generacije roditelja i djece koji ne smatraju kako je sviranje rock instrumenata isključivo muška priča.  Tatjanu Nikolić pitamo što je još, po njenom mišljenju, utjecalo na tako dobar odaziv djece i roditelja na ovaj program.

Pa strašno bi bilo da nisu stasale neke nove generacije. Šalim se, drago nam je da je sinergijski rad velikog broja ženskih i feminističkih organizacija u našem regionu očigledno uticao i u ovom domenu. Naravno, i dalje je pitanje da li će se te devojčice koje kod nas budu učestvovale na kampu, na primer, ohrabrivati u svojim sredinama da kasnije ozbiljnije nastave da se bave muzikom na ovaj način, ili će se to ipak smatrati izletom, privremenim incidentom koji im se dopušta radi zabave, opuštanja i eksperimenta. U našim društvima u regionu je nažalost evidentna teška retradicionalizacija i repatrijarhalizacija, a kad se na to doda prisvajanje svih praksi sa iole nekim društvenim potencijalom od strane liberalnih tokova, nismo mnogo optimistične“, zabrinuta je Nikolić.

Premda je ciklus bubnjarskih radionica iz kojih je ovaj program potekao bio besplatan, Rok kamp za devojčice se plaća. Naime, za učešće u kampu roditelji ipak moraju financijski sudjelovati s uplatom kotizacije. 

"Neki roditelji su nam rekli da su planirali da prijave dete, ali kada su saznali da se plaća da su odustali, misleći da je mnogo skupo. Kada su naknadno saznali da je ustvari riječ o kotizaciji u iznosu od 100 eura ponovo su se predomislili, jer su očekivali da je to mnogo više i da ne bi mogli da priušte. Posebno što uplatom kotizacije dobijaju i smeštaj, i hranu, putne troškove, instrument, sve radionice, fotke i snimak." 

Šteta je što nije ostavljeno bar nekoliko mjesta za besplatno sudjelovanje, jer vjerujemo da ima djevojčica koje zbog svojih klasnih pozicija nemaju materijalnih mogućnosti ići, a to snažno žele, konstatiramo. Tatjana Nikolić svjesna je ovog nedostatka.

„Potpuno ste u pravu. Pokušavaćemo do poslednjeg trenutka da prikupi.mo sa različitih strana (sponzori, donacije, subvencije) sredstva tako da bude moguće da makar nekoliko devojčica koje nemaju nikakve šanse da učestvuju na drugi način a talentovane su i motivisane, mogu da se priključe. Kako su Ministarstvo kulture u Srbiji i Sekretarijat za kulturu grada Beograda potpuno izignorisali da makar i minimalnim iznosom podrže program, to za sada nije moguće ali nastavljamo sa pokušajima na drugim stranama i nećemo odustati.“

Budući je ovo je prvi rock kamp za djevočice u ovom dijelu Europe za prijavu su, saznali smo, zainteresirane i neke djevojčice koje žive izvan Srbije.

Iako se mi trudimo da vrlo jasno komuniciramo da je ovaj, prvi kamp namenjen samo devojčicama iz Srbije, javljaju se zainteresovani i iz regiona: Hrvatske i BiH, naprimer. To nas naravno raduje, ali kako je ovo prvi put da organizujemo kamp, volele bismo da on prođe uspešno i kako treba, pa smo odlučile da ovaj prvi bude ipak manjeg kapaciteta: 30 mesta i samo za devojčice iz Srbije. Učešće devojčica iz regiona bi imalo, ne toliko finansijskih dodatnih komplikacija, ali administrativnih, logističkih. Zato smo odlučile da prvi kamp bude ipak samo za devojčice iz Srbije“, kažu organizatorice, priznajući kako se nadaju da će u budućnosti  Kamp biti otvoren za djevojčice iz cijele regije.

„Mi već godinama razgovaramo sa našim prijateljicama i koleginicama iz Regionalne mreže kulturnih rodnih praksi, pa možda ponajviše upravo sa Vox Feminae portalom i udrugom K-Zona, da zajedno napravimo kamp regionalnog karaktera. Radujemo se tome u budućnosti i jedva čekamo!“, završava Nikolić.

Uz želju da se ovakva namjera zaista i realizira, završavamo priču o Rok kampu za devojčice kojemu želimo uspješno prvo izdanje.

-----

Antonela Marušić od 1998. godine do danas radi kao novinarka i urednica u dnevnim i tjednim novinama te u neprofitnim medijima u sektorima kulture, glazbe, televizije, civilnog društva, ljudskih prava i nezavisnih medija. Književne radove piše i objavljuje pod literarnim imenom Nora Verde. Autorica je prozne knjige Posudi mi smajl i romana Do isteka zaliha. „U novinarstvu inzistiram na promjeni gledišta i diskursa, korekciji svojih stavova i samoregulaciji. Trudim se izlaziti izvan područja vlastite ugode i riskirati“, kaže.

 

Tekst je objavljen je u sklopu temata 'Rodna prizma za ravnopravnije društvo' koji je sufinanciran sredstvima Fonda za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija.

Zadnja izmjena: 27-07-2017 @ 17:29