Ana Ćurčin: Nemamo uslove za snimanje albuma, ali ne želimo od njega da odustanemo

Pred snimanje svog novog, drugog po redu albuma "Beneath my lungs" beogradska kantautorica Ana Ćurčin odlučila se na neuobičajen potez, makar kada je riječ o našoj regiji. Naime, umjesto da procesu snimanja novog albuma priđe kao i do sada - snimajući pjesmu po pjesmu kada se za to nađe novaca, Ćurčin je odlučila pokrenuti crowdfunding kampanju na PledgeMusicu, platformi koja na specifičan način povezuje glazbenike s publikom i fanovima.

O tome što Ana i njezin bend nude svojoj publici, ali i drugim srodnim temama - pričale smo u intervjuu koji slijedi.

Kako si se odlučila pokrenuti kampanju na PledgeMusicu, platformi koja je kod nas u širim krugovima glazbene publike relativno nepoznata?

Mi, muzičari takozvane alternativne nezavisne regionalne scene imamo dva-tri načina da dođemo do sredstava za snimanje albuma i drugih izdanja. Jedan je da se čuva novac od honorara nastupa i prodaje diskova (jednom ćemo to, nadam se, moći), drugi je da apliciramo preko udruženja autorskih prava, što je jednom godišnje i što vredi pokušati (to vam je kao kad aplicirate ministarstvu za sredstva) i treći je zaraditi na neki drugi način i uložiti svoj novac. Ovo je pokušaj da se otvori novi i ja verujem i u taj četvrti način, a to je da se obratimo fanovima, publici iliti „crowdfunding“ strategiji. Ideja crowdfundinga na platformi PledgeMusic na kojoj smo napravili kampanju je da unapred prodajemo digitalno i fizičko izdanje albuma i drugih sadržaja kako bismo skupili sredstva za njegovu realizaciju. Ova strategija ima temelje u tome da publika kupovinom albuma podržava i omogućava naš rad. Kao što bi kupila kartu za koncert i time omogućava uspeh koncerta, tako kupovinom albuma ili kako to Pledgemusic zove pre-order „pred-kupovinom“ albuma omogućava i realizaciju istog.

Slušatelji/publika je navikla da nezavisnu glazbu konzumira gotovo besplatno, uz minimalne naknade za koncerte (ulaznice za nezavisne izvođače u regiji su simbolične). Pamtim(o) mnoge recentne primjere u kojima se publika nije iskazala u potpori glazbenicima s kantautorske scene. Neki od njih već su godinama na rubu preživljavanja, no čini se da većina ljudi ne razumije da je riječ o projektima koji su stvoreni iz zajednice i za zajednicu. S druge strane, postavlja se pitanje o tome koliko je regionalna nezavisna scena (koja uključuje publiku, glazbenike, medije, promotore etc.) među sobom solidarna. Je li ovaj projekt svojevrstan lakmus koji bi mogao donijeti pokazatelje o tome?

Mislim da je svaka akcija pokazatelj toga. Da li bend skuplja sredstva za album, spot ili da li se radi neka kompilacija ili festival, činjenica je da se mali broj predstavnica i predstavnika neke regionalne slične scene uključi i radije posmatra sa strane kako će se to odvijati ili još gore ignoriše. Nedavno se J.R. Augustu završila kampanja na platformi Indiegogo, znam da je skupio samo deo sredstava. Zanimljivi su i njegovi utisci o tome. Svima nam je ponekad potrebna podrška u nečemu što radimo i veća uzajamna podrška je jedan od načina da se stvari pokreću i koja radi za sve. Otkad sam pokrenula ovu kampanju nije puno prošlo i statistika je deprimirajuća za sad, ali nisam ni očekivala da će biti lako, brzo i zabavno već sve to suprotno.

Na nezavisnoj sceni prevladavaju prakse amaterizma. Većina glazbenika/ica glazbu shvaća kao hobi kojim se bavi u slobodno vrijeme, odatle i shvaćanje da sve što se snimi treba biti besplatno. Većina suradnika na albumima nezavisnih glazbenika ne dobija nikakav novčani iznos ili honorar za sudjelovanje. Kako mijenjati ovakve prakse?

Ja mislim da je jedan od načina upravo ovako i obavezno praksom. Želim i da ti u ovom odgovoru zahvalim što si ponudila ovaj razgovor i ponudila čitaocima više informacija o samoj kampanji. Ovo nije humanitarna akcija i mi itekako nudimo nešto zauzvrat. Dakle, nudimo našu muziku i materijal koji u procesu “kuvanja” ima određene sastojke da bi se napravio. Snimanje albuma je složen proces. Pored “besplatnih” aktivnosti poput pisanja pesama i vežbanja, treba rentirati opremu i prostor za snimanje na nekoliko dana (adekvatna oprema za snimanje i instrumenti, (ne bilo koji) studio (svaki studio ima svoje specifičnosti, kvalitete i mane). Zatim treba imati producenta/inženjera zvuka koji ima svoje vreme, često porodicu i nekog drugog posla i koji treba da posveti barem jedno mesec dana rada na vašem albumu, a često bez dva meseca ne može. Snimanje albuma ima tri faze (usnimavanje/tracking, mix i mastering) – i to su takođe tri veoma važne kreativne odluke, produkcijski, finansijski. Mnogi bendovi često snime ovde za jako male izdatke pa šalju vani na mix i mastering ili samo mastering. Svaki bend odlučuje kako će realizovati taj produkcijski lanac i svaka odluka je vrlo važna jer jako utiče na estetiku, kvalitet, emociju i to kako čujemo posle pesmu. Onda treba uraditi dizajn albuma (i dizajneri imaju životne troškove i poslove). Dalje ide štampa samog albuma na CD, vinil (tu pred kraj obično lejblovi vole da uskoče, da završe posao). Jasno je da su to i dalje “mali” budžeti u odnosu na neku “pravu” industriju ali moramo postavljati neke kriterijume. Nezavisna scena je oduvek na taj način bila “siromašna” ali onda ste limitirani u svakom smislu i kako radite i sa kim radite, a najčešće i šta radite i šta možete da uradite. O spotovima da ne govorim.. Mi u svakom smislu sada nemamo nikakve uslove za snimanje drugog albuma ali po toj logici možemo i da se raziđemo i batalimo sve... Ali ja to ne mogu učiniti, biva mi loše na samu pomisao.

Svoj prvi album Sketches of belonging snimala si jako dugo. Jedan od razloga zasigurno se nalazio i u činjenici da nisi raspolagala novcem koji bi ti omogućio brži rad i koncentraciju na materijal. Reci mi o ovom i drugim razlozima zbog kojih si se upustila u kampanju?

Sketches of belonging smo baš iz tih razloga snimali jako sporo. Da Goran Antović i bend nisu izgurali celu stvar (bez ikakve naknade) ne bi ga ni bilo, a da Pop depresija i Ivan Lončarević nisu dogurali, možda ga ne biste čuli. Uloga novca je istovremeno nevažna i ključna. Mi sad sviramo već tri godine zajedno i užasno je nezgodno opet biti na „počektu“ i po mom mišljenju nedopustivo pomišljati na rad na isti način. Jednostavno reč „rad“ na drugom albumu i uslovi moraju biti drugačiji ili onda to postaje „hobi“ i izjednačavamo naš rad sa vožnjom rolerima oko Ade vikendom.

Koliko si zadovoljna samim startom kampanje?

Prva dva dana je izgledalo kao da se nešto dešava i 5 „pledgera“ je kupilo materijal na 160$, međutim, posle je nastalo zatišje. Kampanja traje do 01.11. Realizacija albuma je planirana na proleće 2018. Na ovaj ili onaj način, napravićemo.

Što mogu očekivati oni koji odluče aktivno participirati u procesu tvog drugog albuma "Beneath my lungs"?

Upravo zbog toga sam izabrala platformu PledgeMusic iako uzimaju najveći procenat od muzičara (pledgemusic uzima 15% od svakog prodatog artikla). Ali istraživanja pokazuju da statistički imaju najviše uspeha. Mi nudimo 17 različitih “artikla” publici koja se uključi u proces. Pored budućeg albuma “Beneath my lungs” tu je i “Sketches of Belonging” sa potpisom, tu su tekstovi pesama, posteri, nove majice, trzalice, cover pesme samo za vas po vašem izboru, pristup novom live materijalu, mogućnost da budete potpisani u “credits” na štampanom izadnju albuma i da prisustvujete procesu snimanja ili da “kupite” ceo koncert. Dakle, u našoj kampanjskoj “radnji” imamo svašta u ponudi! Kupovinom bilo kog artikla postajete deo procesa snimanja jer ćemo vas izveštavati i deliti sa vama materijale u procesu rada: pesme, slike, video, audio, priče, šale, junk obroke, nedoumice, rezulatate i konačno “finalni proizvod”.

U kojoj fazi su dema pjesama koje će nastajati u nadolazećem razdoblju i kada se album može očekivati vani?

Većina pesama su spremne ali još uvek pišem pesme pa pošto nije gotovo, uključivaćemo pesme kako nastaju i deliti ih sa publikom. Snimanje je planirano tokom zime. Zabavno je nekad kako pesma kad se “rodi” i kad se snimi doživi neku transformaciju, nekad dobru - nekad ne, ali zato su ovi procesi zanimljivi i uzbudljivi. Rok za kraj kampanje je 01.11.2017. Krajnji rok za gotov album koji možete kupiti je 01.07.2018 ali nadamo se tome da ga možemo spakovati i ranije. Ali zašto biste čekali leto 2018. da ga kupite kad ga možete kupiti sad, pa ćemo ga brže snimiti, a usput i svašta podeliti sa vama.

Za sve vas koji imate volje i mogućnosti da se uključite u kampanju Ane Ćurčin i njezinog benda, još jednom ponavljamo link na kojemu se nalaze svi detalji projekta! 

 

Tekst je objavljen je u sklopu temata 'Rodna prizma za ravnopravnije društvo' koji je sufinanciran sredstvima Fonda za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija.

 

Zadnja izmjena: 02-11-2017 @ 14:07